POČELO SNIMANJE DOKUMENTARNOG FILMA “POD RUMOM”: PODZEMNA ISTORIJA I SAVREMENI MIT SREMA
Vorki tim istražuje rumsке lagume uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama
Vorki tim iz Rume započeo je realizaciju kratkog dokumentarnog filma „Pod Rumom“, posvećenog fenomenu rumskih laguma – podzemnih hodnika čije poreklo i namena ni dan danas nisu u potpunosti razjašnjeni. Projekat se realizuje uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, a autorsku ekipu čine Milan Milosavljević, Dragan Cakić, Marko Kostić, Duško Stanivuk i Nikola Nikolić.
Kako nastaje mit u savremenom svetu?
Autori ističu da film neće biti samo prikaz fizičkog prostora podzemlja, već i promišljanje o načinu na koji se stvaraju mitovi u današnjem vremenu.
Postavljaju pitanja: šta se dešava tamo gde nauka, u ovom slučaju istorija, još uvek nema dovoljno činjenica? Da li praznina koju ostavljaju nedovoljno objašnjene pojave biva popunjena legendama, ličnim iskustvima i fragmentima sećanja?
I konačno – gde se nalazi granica između istine i fikcije, i da li je lično iskustvo jedina „stvarnost“ kojoj verujemo?
Ova pitanja moguće je posmatrati upravo kroz prizmu rumskih laguma, mesta gde se prepliću istorijska istraživanja, usmena predanja i različite interpretacije stanovnika Rume.
Lagumi kao deo identiteta grada
Priču o lagumima najbolje poznaju meštani, koji će u filmu, kroz svoja sećanja i svedočenja, povesti gledaoce u jednu od najvećih misterija ove sremske varoši.
Ispod gradskih ulica, dvorišta i stambenih zgrada nalaze se podzemni tuneli o kojima se u Rumi govori generacijama. Ulazi u pojedine lagume i danas postoje, ali odgovori na ključna pitanja ostaju nepoznati: ko ih je izgradio, kada su nastali i čemu su služili?
Istraživanja se obavljaju decenijama, ali bez konačnih rezultata. Upravo zbog toga opstaju najrazličitije teorije – od one da su tuneli vodili sve do Petrovaradinske tvrđave, do pretpostavke da su bili deo hidromelioracionog sistema, skladišta ili tajnih puteva za transport vina iz kućnih podruma.
Dodatnu brigu unose pitanja bez stručnog odgovora: da li su pojedine građevine u opasnosti, da li podzemne šupljine utiču na stabilnost terena i da li grad „tone“?
Struka i nasleđe
U filmu učestvuje i Đorđe Bošković, bivši istoričar Zavičajnog muzeja u Rumi, koji je duže vreme proučavao dostupnu građu i pokušavao da lagume smesti u širi istorijski kontekst Srema. Autori se oslanjaju i na rumljane koji su i sami direktno ili indirektno u prošlosti istraživali lagume.
Autori između sećanja i istraživanja
Film donosi i lične priče autora – Milana Milosavljevića, koji se sa lagumima susreo još u detinjstvu, Branislava Crenkovića koji priča svoj neobičan susret sa nestvarnim stvorenjem u Borkovačkoj šumi, koje se dogodilo prilikom njegovog ulaska u jedan od ulaza u lagume, i kako je taj susret uticao na njegov rad i život i Dragana Cakića, koji je o njima slušao ali se nikada nije usudio da ih istraži. Njihova lična perspektiva služi kao okvir za šire pitanje: kako stanovnici jednog malog grada oblikuju svoje razumevanje istorije kroz legende koje prenose?
Dokument, legenda i njihova međuzavisnost
Uz profesionalne i amaterske snimke, film će uključiti i diskretne elemente mokumentarija kako bi ukazao na teškoće razdvajanja činjenica od predanja. Oslanjajući se delom na estetiku Orsona Velsa i njegov film “F for Fake”, autori žele da pokažu kako se i dokumentarna forma neretko suočava sa granicama sopstvene objektivnosti.
Svedočanstvo o mestu i ljudima
Film “Pod Rumom” želi da prikaže lagume kao važan deo lokalnog kulturnog nasleđa, ali i kao metaforu potisnutih i nedovoljno istraženih slojeva istorije. Autori izražavaju nadu da će film doprineti boljem razumevanju Srema, kao i većem interesovanju za teme koje se nalaze „ispod površine“ svakodnevnice.
Film bi trebalo da bude završen tokom godine, nakon čega će imati i svoju prvu javnu prezentaciju.